Inovacije: Konstruisan drugi bh. elektroautomobil - Bošnjakova corsa, do mora bez punjenja
Rudolf Bošnjak, elektronicar iz Sarajeva, priveo je kraju izradu elktrovozila koje ce dostizati brzinu od 130 km/h i imati domet od 230- 250 kilometara.
U samom centru Sarajeva, vec nekoliko mjeseci na valjcima, kao na tehnickom pregledu, stoji izložen stari opel, prva verzija corse iz 1988. godine. Ništa cudno, rekli bi mnogi, naši gradovi danas i služe kao odlagališta svakojakog otpada, posebno odbacenih automobila. Ipak, ova corsa sve je samo ne otpad, štaviše, rijec je o novini od koje bi naša okolina mogla imati mnogo koristi.
Sarajevo, Kosovo, Irak...
"U ovu corsu ugraden je elektromotor od 22 kilovata, Siemensov inverter izlazne snage od 100 kW, koji jednosmjernu struju pretvara u izmjenicnu, ugradeno je devet baterija svaka s napom od 12 volti i sve to cini moj novi, drugi po redu elektroauto", prica s primjetnim ponosom Rudolof Bošnjak, elektronicar, Sarajlija koji je u životu radio razne poslove na raznim stranama svijeta, obicno vezane za elektriku, kompjutere...
Nedavno se vratio iz Iraka, o cemu svjedoci majica americke vojske na njemu. S istom vojskom bio je i na Kosovu. Iz ladice vadi dijelove starog, ustvari prvog IRIS-ovog kompjutera (nekadašnji napredni odsjek nekadašnjeg giganta Energoinvesta) za koji je konstriuisao napojnu jedinicu davnih 80-ih prošlog vijeka. Ucestvovao je i u pokretanju OBN televizije.
"Ovaj automobil ce imati doseg od skoro 250 kilometara, a
vjerujem da ce se moci kretati brzinom do 130 km/h, po ravnom, uz 6.000 obrtaja. Ovo je
posao buducnosti u koji sam krenuo svjestan sve veceg zagadenja, pokušaj da se stekne
znanje koje u ovoj državi ne postoji", kaže i podsjeca da se
elektroautima bavi od 2006.godine i da je vec konstruisao jedan – u opel kadeta je
ugradio elektromotor snage 7,5 kW, koji je u petoj dostizao brzinu od 95 na sat.
Na našu pomalo zajedljivu opasku da se, ako je zagadenje u BiH i Sarajevu u pitanju, ovim poslom mogao poceti baviti prije 30 godina, on kaže da je tada bio mlad i da su ga tada zanimale neke druge stvari.
A svoj elektroautomobil, koji bi se uskoro mogao zakotrljati sarajevskim asfaltom, Rudolf naziva perspektivnim i korisnim projektom, a što je najvažnije - primjenjivim u praksi. Tvrdi da mu je plan prepraviti 10.000 automobila s benzinskim ili dizel motorima i da cijena ne bi smjela prelaziti iznos od 10.000 KM po vozilu.
"Trenutno mi samo treba donacija za Lithium Iron Phosphate (LiFePO4) bateriju kojau Kini košta oko 5.000 dolara i inverter od 3.000 i imao bih sve. Medutim, ovdje nemam s kim da razgovaram, niko nece da investira u razvoj. Sve što sam imao uložio sam u ovaj projekat", kaže Rudolf koji trenutno egzistenciju obezbjeduje tako što popravlja kompjutere i elektronske uradaje.
"Svi naši veliki biznismeni su spremni pomagati, ali samo rijecima. Kada treba dati novac jednostavno ispare", kaže Bošnjak.
"Lažu nemilice. Evo, imam jednog trabanta za obradu, ali nemam novaca za nabavku novih elektro elemenata. A u svijetu se mnogi bave ovim poslom i nisu nam daleko odmakli. A, hoce... Ja sam u ovaj posao sve uložio i bankrotir’o sam", dodaje.
Elektroauto nije jedina meta Rudolfovih eksperimentisanja. Ocaran Nikolom Teslom i njegovom (onostranom) strujom, vrši ispitivanja i opite od kojih mnogo ocekuje, ali o kojima zasad ne želi mnogo pricati.
"Znate li vi šta znaci rijec onostrano. Nije s ovog svijeta, je li? E on se tamo negdje utakao, u kutiju o kojoj niko ništa nije znao niti ce znati, i dobio struju. Sve ovo on je vec napravio i to bez baterija. I sve to prije više od 60 godina. Mi, ljudska rasa, nismo ni do danas savladali neka znanja koja su bila vrlo jasna Nikoli Tesli. Ali, na našu žalost, on ih nije nikome objasnio.
On je sakrio strukturu svog izvora napona i struje za napajanje svog motora i njegovu konstrukciju za sebe i tajna tog zanimljivog elektricnog automobila je umrla sa njim 1943. godine. Da podsjetim, Tesla je bio pionir u istraživanju elektricnih pojava i bio je oduševljen mogucnostima elektricnog automobila. Još 1930. godine napravio i testirao svoje teorije sa elektricnim automobilom koji je dostizao maksimalnu brzinu od 150 km na sat. Eto, i ja nešto radim u tom pravcu i ne ide mi loše. Još ce se o tome cuti. Bitno je napraviti tu kutiju. Kod mene je ona sada u fazi vizuelizacije".
No, o tom potom. Nadamo se da Rudolf nece sresti, barem ne brzo, svoga Alvu Edisona.
Vratimo se sada do našeg elektroauta. Pali se na dugme, tu je mjenjac s pet brzina, standardna signalizacija. Vozacima ne bi predstavljao nepoznanicu, jer ima sve što i obicni automobil ima. Raznim testiranjima i probama on je, tvrdi, riješio sve eventualne, a problem dometa apsolvirao tako što bi na svakoj pumpi ugradio 220 voltni punjac na koji bi automobile uštekavali, na isti nacin kao usisivace, recimo. Takoder, sarajevski elektronicar smatra da bi se svi neophodni dijelovi, upravljacka ploca, elektromotor, inverter mogli proizvoditi kod nas, što bi ovom potencialnom poslu dalo novu širu demenziju.
"Naša država BiH bi imala ogromne ekonomske i finasijske koristi od ovog projekta – prepravke, a ne bacanja automobila u staro gvožde. Politicko rukovodstvo BiH i okolnih država bi imalo ogromne politicke, ekonomsko-finansijske koristi kada bi shvatilo da od ovog projekta može nastati nova industrija s hiljadama novozaposlenih. Ako žele da dokažu narodu da su sposobni onda nek se jave da pokrenem ovaj program u BiH.
Od države BIH tražim samo jedno postrojenje, kojih imamo mnogo a koja zjape prazna i opustošena, kao grant, besplatno, da projekt prerade standardnih benzinskih ili dizel automobila u elektricne automobile zaživi do kraja i bude od opšte koristi.
Mi sve uslove za to imamo, ili mi ili u okruženju. Treba samo krenuti u akciju", kaže Rudolf Bošnjak i doziva Božiju pomoc, kada vec nema donatora i sponzora kako bi osigurao sredstva i adekvatan prostor za razvoj svog elektroauta. Siguran je da je na pravom putu.... A mi smo sigurni, vidjeli smo svojim ocima, da elektro corsa zaista vrti valjke pod sobom i to prilicno snažno. Sa srecom.
Piše: Jasmin Maricic; Foto: Haris Calkic