Muhamed Muminović pripada nekolicini legendarnih astronoma nekadašnje Jugoslavije. Čitave generacije današnjih astronoma svoja prva astronomska znanja stekla su iz njegovih knjiga. Pre dve decenije mnogima su te knjige bile jedini izvor znaja. Pisao je udžbenike, pravio zvezdane karte, slajdove. Pa i danas kada neki čitalac pita za astronomsku literaturu savetujemo ga da potraži u biblioteci Muminovića.

AM  G. Muminoviću, kada ste počeli da se zanimate za astronomiju?
Šta vas je privuklo toj drevnoj nauci? Šta vas danas privlači njoj?

 MM    Astronomijom sam se na ovaj ili onaj način bavim cijeli moj život (gotovo pedeset godina). U ranom djetinjstvu kada djecu pitaju “šta ćeš biti kada porasteš” moj odgovor je bio: astronom. Sjećam se čak i povoda mog interesa. To je bila kratka novinska informacija o nekoj zvijezdi koja je milion puta veća od Sunca, a koju sam čuo od svog najboljeg druga. Mislim da mi je tada bilo 4 godine.

AM  Koji su bili vaši prvi koraci u astronomiji? Kako ste počeli, koji je bio vaš prvi projekat?

 MM    Prvi koraci su bili sakupljanje novinskih isječaka o astronomiji, astronautici I svemu što se tiče svemira. Naučno-fantastični stripovi poput “Den Deri pilot budućnosti” bili su prava hrana u to vrijeme kada do knjiga o astronomiji praktično niste mogli ni doći. Sa desetak godina već sam pravio prvi teleskop od kartona i sočiva za naočale I počeo posmatrati nebo. Sa malom zvjezdanom kartom iz knjige Jamesa Jeansa

“Svemir, zvijezde i atomi” naučio sam sva sazviježđa. To sam najviše radio tokom ljetnih ferija koja sam provodio kod rodbine u Banjaluci i sa Šehitluka upoznavao nebo. Tu sam kao srednjoškolac započeo i prva teleskopska posmatranja. Sestra mi je nabavila mornarski durbin prečnika 60 mm i uvećanja oko 30 puta. Ono što sam tada naučio (a “pronašao” sam praktično sve objekte koji su se uopšte mogli vidjeti takvim instrumentom) koristilo mi je kasnije kada sam se astronomijom počeo baviti mnogo ozbiljnije. Za snalaženje na nebu mi nisu trebale ni mape ni koordinate već sam jednom umemorisane stvari pronalazio u trenu. Sjećam se jedne prilike je na Hvaru bila Nacionalna konferencija jugoslovenskih astronoma. Uveče je organizirano posmatranje na 65 cm-skom reflektoru. I neko je htio da posmatra M13 I M57 ali oni koji su opsluživali teleskop nisu uspjevali da ga usmjere. Gubili su vrijeme na čitanje koordinata i postavljanje krugova. Iako su to sve bili profesionalci nije išlo. Konačno, poznato je da mnogi astronomi imaju vrlo malo iskustva sa direktnim posmatranjima jer se bave teorijskim radom. Ja sam te objekte našao sa par sekundi na opšte iznenađenje iako nikada prije nisam sam radio sa tim teleskopom.

Nakon ovog malog otklona od pitanja vraćam se na njega. Moji prvi projekti bili su vezani uz taj mali durbin-teleskop. Crtao sam zvjezdana polja sa položajima pojedinih Messier-ovih i drugih objekata, dvojnih zvijezda i sl. Svakodnevno sam sa svog balkona u sarajevu posmatrao Sunce na projekciji i ucrtavao pjege ako ih je bilo. Sve su to bili samostalni radovi. Nisam imao mentora i sa ono malo oskudne literature do koje sam došao, gradio sam svoju stazu prema zvijezdama.

1966. godine postao sam član organizacije koja se tada zvala Akademski astronomsko-astronautički klub (kasnije je promijenio ime u Akademsko astronomsko društvo i na kraju Univerzitetsko astronomsko društvo). Klub je bio osnovan 1963. Godine.

Zatekao sam 15 cm-ski reflektor (sa vrlo lošom montažom i kupolu u gradu koja se teško okretala. To je tada bio zametak budućih velikih ostvarenja u BiH astronomiji. Narodna opservatorija Mejtaš, kako se zvala, bila je mjesto gdje se okupila ekipa koja je sa mnom izgradila Astronomsku opservatoriju Sarajevo (ili Čolina kapa po vrhu u blizini koga je bila smještena na Trebeviću).

OPSERVATORIJA

AM  Kako je dalje išla ta priča?

 MM    Stariji amateri i profesionalci u svim krajevima bivše zajedničke države manje više znaju tu priču. Ja ću je sažeti u vrlo kratki prikaz. Većina njih su jednom ili više puta bili na opservatoriji pa i posmatrali sa nje. Ukratko:

Astronomska opservatorija u Sarajevu radila je u dvije zgrade sa tri kupole prečnika 3, 4,5 i 8 metara. Od instrumenata je posjedovala: 62 cm-ski reflektor cassegrain-ovog tipa, 40 cm-ski teleskop reflektor casegrain-ovog tipa, te dvostruki astrograf sa kamerama 83/375 namjenjen snimanju većih ploha neba. Veliki teleskopi su bili snabdjeveni fotoelektričnim fotometrima za mjerenja sjaja promjenljivih zvijezda. Dvostrukim astrografom je u periodu od 1972-1979. Godine snimljen Sarajevski atlas neba. To je bila kolekcija od 900 plavih i 900 crvenih staklenih foto ploča. Korištene su Kodak emulzije istog tipa kojima je sniman Palomar Observatory Sky Survay. Granična prividna veličina bila je oko 15, a bilo je snimljeno cijelo nebo sjeverno od deklinacije –10 stepeni. Opservatorija je kompletno napravljena radom amatera. Ja sam dugo godina bio jedini profesionalac, a par godina pred rat zaposlio se i kolega Milorad Stupar. Amateri su bili uključeni u sve projekte i davali nemjerljiv doprinos, pogotovo što novaca kao i uvijek nije bilo dovoljno. Opservatorija se uključila i u neke međunarodne projekte posmatranja Be zvijezda i sl.

Stari deo sarajevske opservatorije sa dve kupole za dva astrografa i teleskop od 40 cm. Kupole su podignute između 1969. i 1972.
Glavna zgrada je nekada bila austro-ugarska tvrđava. U opservatoriji se nalazila fotolaboratoria i biblioteka sa 2500 knjiga i periodika.

Reflektor od 62 cm, glavni instrument opservatorije do rata. Korišćen je za fotometriju pormenljivih zvezda. Teleskop je proizveden u Britaniji, a krajem osamdesetih sarajevski astronomi su ga renovirali. U to vreme bio je to najveći teleskop u čitavom regionu a koristili su ga i profesionalni astronomi i amateri.

Putem opservatorije i drugih oblika rada opservatorija u Sarajevu bavila se i popularizacijom astronomije što je bilo posebno važno sa aspekta njenog finansiranja i razvoja jer se u BiH sem nas niko nije bavio astronomijom u pravom smislu te riječi.

AM  Šta se potom desilo sa opservatorijom?

4,5 metarska kupola nakon ratnih razaranja. Dole se vidi deo teleskopa od 40 cm. Taj instrument je bio posledica saradnje sarajevske opservatorije sa astronomskog odeljenja Univerziteta u Pragu

MM      Tokom opsade grada Sarajeva, opservatorija je u potpunosti uništena i opljačkana. Teleskopi u kupolama su uništeni već u prvim granatiranjima. Ja sam imao priliku da to vidim u ljeto 1992. godine kada je opservatorija kraće vrijeme bila u rukama Armije BiH. Ogledala su već tada bila razbijena od eksplozija granata koje su padale po kupolama. Sve ostalo unutar zgrada bilo je čitavo. Ja sam čak pokupio dvije meteorske kamere i prenio ih u Sarajevo. Nekoliko dana kasnije opservatorija je pala u ruke snaga bosanskih Srba (kako su ih tada zvali). Oni su tokom rata iselili sve što je bio na opservatoriji do posljednjeg papirića. Kada sam nakon rata boravio gore nisam našao čak ni komadić staklene ploče što me navodi na zaključak da je to negdje preneseno. Jedina istinska vrijednost su ploče Sarajevskog atlasa neba koje nekome ko se u to ne razumije ne znače ništa. Svi moji napori da uđem u trag toj kolekciji foto ploča nisu urodile plodom. Pa neka i ovo bude prilika da se javi neko ko eventualno zna nešto o njihovoj sudbini.

Trenutno stanje opservatorije (u građevinskom smislu) nije tako loše. Ona bi se dala obnoviti. Stariji dio (austrougarska tvrđava) prošao je praktično bez oštećenja (ipak su to kameni zidovi 1,5 metara debeli). No, cijela zona okolo je još uvijek minirana. Za sada se nije našao donator koji bi to obnovio.

8metarska kupola u kojoj je bio smešten teleskop od 62 cm. Ova fotografija je iz 1991. godine.
U vreme rata teleskop je uništen, a zgrada oštećena.

škola, početnici, amateri

AM  Imate li savet za početnike? Šta savetujete onima koji tek kreću u istraživanjue astronomije?

 MM    Nekog posebnog savjeta nemam. Sve je u upornosti i ljubavi prema astronomiji. Ako neko istinski želi da se time bavi, nema nesavladivih prepreka. Ja sam to želio i praktično sam sam sebi napravio opservatoriju (molim da me se ne shvati krivo ovdje) jer je u BiH nije bilo. Ako je nešto važno reći to je da morate naći istomišljenike. Barem nekoliko njih. Astronomija treba ljude sa vizijom i ljude sa misijom. Površan i usputni pristup ne donosi ništa.

AM   Napisali ste bar jedan udžbenik iz astronomije za osnovnu školu. Na čemu se zasniva vaše uverenje da astronomiju treba uvesti u škole kao poseban predmet? Đaci su ionako preopterećeni i nešto bi trebalo izbaciti da bi se uvela astronomija.

 MM    Ja sam ukupno napisao oko 18 knjiga iz astronomije. Vidi sliku knjige Astronomija iz 1972. Jedan je bio i taj udžebnik za osmogodišnje škole u okviru izborne nastave. No izborna je bila i predvojnička obuka pa su se đaci radije opredjeljivali za ono što je lakše savladati. Sada smo u različitim državama i različitim nastavnim programima. Da je pameti bilo bi astronomije u školama. Svi znamo da neki predmeti ne doprinose razvoju ličnosti i uma. Kamo sreće da je drugačije. Sve ove ratove nisu pokretali astronomi već ljudi zaluđeni pseudoistorijskim stvarima od kojih se ne živi ali se nažalost gine.

AM  U vezi sa prethodnim pitanjem: čini se da nadležni državnii organi prosto izbegavaju da uvedu astronomiju u školu. Situacija je paradoksalna jer s jedne strane astronomija se burno razvija, a s druge u školama se ta nauka ne izučava. Ima li straha države od astronomije?

 MM    Ne mislim da postoji neka zavjera država u vezi astronomije. Prije će biti da lobiji koji guraju tzv. društvene nauke imaju bolju vezu sa političarima. Nisam protiv njih ali ih je previše. Ima puno i nerazumijevanja. Današnja astronomija, posebno astrofizika (to ste dobro primijetili) je na prednjem frontu moderne nauke. Astronomska otkrića danas bitno utiču na cjelokupnu ljudsku civilizaciju.

AM  Postoje astronomske sile i supersile. Sem toga, vrhunska astronomija je postala izuzetno skupa. Šta ostaje malim zemljama?
Kakav doprinos astronomiji one mogu da pruže?

Muhamed Muminović

MM    Skupo jeste ali više i ne toliko. Zbog kompjuterizacije došlo je do pada cijena teleskopa i pomoćnih uređaja. Sa druge strane, nove tehnologije (CCD npr.) omogućavaju da se radi ono što male zemlje ili čak amateri nekada nisu mogli. Ja bih danas bio prezadovoljan sa 40 cm-skim reflektorom, dobrim pogonom I CCD-om i sigurno bih mogao da radim kvalitetnbije stvari nego što sam to mogao na 62 cm-skom klasičnom teleskopu. Poenta je najviše u izboru dobrih programa. Primjer mog dragog prijatelja Korlevića u Višnjanu to dokazuje. Ne treba se baviti kvazarima ako imate teleskop od 30 ili 40 cm. Neka to rade veliki. Sasvim je sigurno da mali teleskopi, postavljeni na dobrim lokacijama i korišteni što je moguće više, mogu dosta toga pružiti.

AM  Kakva je po vašem mišljenju budućnost amaterske astronomije?
Tokom istorije, oni su dovali zapažen doprinos ovoj nauci – šta će amateri ubuduće da rade?

 MM    Ovo što sam prethodno kazao važi i za amatersku astronomiju. Ja bih sada (sa naknadnom pameti) neke stvari u BiH uradio drugačije. Mislim da je važno izabrati usku oblast, za koju je teleskop kojim se raspolaže podesan, i raditi intenzivno. Rezultati će se pojaviti prije ili kasnije. To ne znači da mislim kako uživanje u astronomiji ne smije ili ne može biti i drugačije. Oni koji nemaju afinitet ili želju da se naukom bave u ozbiljnijem obliku, neka se raduju posmatranjima krasnih kometa, pomračenja i sl. Uostalom, i ja to radim dobar dio života. Meni je stravično da vidim astronome koje ne zanima da ponekad pogledaju u nebo. Vjerujte, među profesionalcima ima i takvih.

AM  Kako izgleda vaš favorit među amaterskim teleskopima?
Reflektor ili refraktor? Ako je reflektor koji tip je najpogodniji za amatere?

 MM    Prošao sam sve faze i posmatrao kroz i sa desetinama teleskopa. Ne bih rekao da postoji neki favorit. Neke teleskope zavolite i sjećate ih se iz nekih sasvim drugih razloga. Tako je prvi ozbiljniji instrument sa kojim se nešto dalo raditi u Sarajevu bio sovjetski refraktor 80/800. Ovaj prenosni teleskop imao je kvalitetnu optiku, kakav, takav mehanizam (bez motora) i nama je pružio prekrasne trenutke. Prva snimanja zvijezda smo započeli sa njim. Za teleskop je važno da ima stabilnu i kvalitetnu montažu. Amateri vrlo često prave osnovnu grešku kada trče za uvećanjima što je najmanje važno. Svaki azijski refraktor iz robne kuće bit će vam nuđen sa uvećanjima do 800 ili 1000 puta. Bolji je kvalitetan dvogled i tamno nebo, nego loša optika, stalak koji se na vaš dodir trese i slika nestaje iz vidnog polja. Moderni mali katadioptrijski teleskopi (kombinacije šmit kasegren ili maksutov kasegren) su vjerovatno najpogodnija varijanta za onoga ko može to da plati.

 SETI

AM  Da li verujete u SETI projekat? Postoje li vanzemaljska bića?
Postoje li inteligentni vanzemaljci? Na čemu zasnivate takvo vaše uverenje? Postoji li opasnost od inteligentnih vanzemaljaca po nas
Zemljane? Ili bi nam kontakt sa njima bio od koristi?

 MM    SETI mi baš nije stvar u koju se vjeruje ili ne vjeruje. Naprosto, to je jedan od načina potrage za vanzemaljskim civilizacijama. Možda se radi u pogrešnom dijelu elektromagnetskog spektra ali to je trud koga treba poštovati. Lično vjerujem u postojanje vanzemaljskih bića. Inteligentnih ni u svemiru kao i na Zemlji, očigledno, nema previše. Predugo bi trajalo elaboriranje zašto vjerujem ili mislim da je to tako. Naprosto, svemir je suviše veliki, to se ponekad zaboravlja. Možda smo u Mliječnom putu jedina napredna civilizacija. Ali postoje milijarde drugih galaksija.

AM  Postoji li opasnost od inteligentnih vanzemaljaca po nas Zemljane?
Ili bi nam kontakt sa njima bio od koristi?

 MM    Da li su opasni i da li će kontakt sa njima biti štetan ili koristan, to je teško reći. Vjerovatno su sve opcije u igri. Kao što je iz današnjeg ugla problematično razmatrati da li su Inke, Maje ili sjeveroamerički indijanci imali koristi od susreta sa tehnoiloški superiornijom Evropom, to se isto može primijeniti i na vanzemaljce. Biti će ih vjerovatno svakakvih. No, u ovom kratkom intervalu civilizacije čovjeka na planeti Zemlji, premalo je vremena da se taj susret zbije.

 BH

AM  Koliko danas ima astronomije u Bosni i Hercegovini? Ima li knjiga,
radio i TV emisija o astronomiji? Kakvo je stanje u novinama?

 MM    U pogledu astronomije, barem prema onome što ja znam, stanje je mnogo lošije nego prije rata. Razlog je svakako nepostojanje opservatorije kakvu smo imali tada. Ima sporadičnih stvari, mladi kroz SF filmove, kompjutere i Internet, zanimaju više nego nekada. Pojavljuju se naravno članci ili emisije o astronomije. Mnoge stvari u tom domenu i ja iniciram. Knjige, sem ponekog izdanja iz Srbije ili Hrvatske, se ne izdaju. Upravo sa nekoliko kolega privodim kraju posao oko registracije Astronomske unije koja bi nastavila tradiciju Univerzitetskog astronomskog društva kao njen nasljednik.

AM  Koliko je interesovanje mladih za astronomiju u BH?
Možete li izdvojiti jedno astroomsko društvo u BH čijim radom ste zadovoljni?

 MM    Kao što rekoh interesa mladih ima. O astronomskim društvima ne mogu ništa reći jer ne znam ni za jedno. Ima pojedinaca koji se bave i vidim da neki od njih sarađuju i sa vama. Ima interesa po školama. Lično sam angažovan i u Društvu fizičara u BiH i na njihovim ljetnim i zimskim školama za nadarene srednjoškolce držao sam prošle godine predavanja iz astronomije.

AM  Možete li dati makar grubu procenu o tome koliko dobrih amaterskih teleskopa ima u BH?

 MM    Zaista nemam takvih podataka. Ne vjerujem da bi moglo biti više od desetak teleskopa ali to je, ponavljam, spekulacija.

AM  Koliko u BH ima dobrih amatera osmatrača?

 MM    Isti odgovor važi i za ovo pitanje. Meni se povremeno javljaju direktno ili indirektno pojedinci koji se na ovaj ili onaj način bave pomalo astronomijom. Pomognem savjetom ili nekom knjigom (nešto literature mi je bilo u Sarajevu i to sam spasio). Vrlo malo tih osoba ima neki teleskop. Sa kolegom Karićem iz Zenice ostvario sam kontakt praktično preko vas. Dosta članova Univerzitetskog astronomskog društva je napustilo zemlju ili je poginulo u ratu, tako da u Sarajevu ima njih tek nekoliko i astronomijom se uglavnom ne bave.

AM  Postoji li sada mogućnost i potreba za saradnjom u astronomiji između nekadašnjih YU republika?

 MM    Naravno da za saradnju uvijek ima potrebe. Drugo je pitanje ukupne situacije u kojoj neka oficijelna saradnja podleže dnevnoj politici i zato takva za sada teško da će ići. To ne znači da ne može ona druga, lična. Ja sam prije rata poznavao veliki broj i amatera i profesionalaca. Sa nekima od njih sam nastavio kontakte. Puno je ljudi vani.

AM  Šta mislite o pokretanju zajedničkog astronomskog časopisa u tim republikama? Čini se da dobar časopis iz astronomije, izuzev Sloveniji koja već ima dobar časopis, fali svim tim republikama. Bilo bi to dosta veliko tržište, zar ne?

 MM    Tržište bi bilo svakako dobro u smislu veličine. Mi smo nekada svoja izdanja prodavali i imali neku komercijalnu korist samo zato što su imala tržište od 20 miliona ljudi. Mislim zbog svega što se zbivalo i još zbiva, da je teško pokrenuti takav časopis. To bi u ovom momentu bilo suviše komplicirano, a samim tim i nekomercijalno upravo iz razloga koji su van nas. Možda je bolje da imamo knjiga. Ako se ima dobra knjiga lakše će imati prodor bez obzira je li pisana na bosanskom, srpskom ili hrvatskom. Konačno, mi smo imali jako dobru prodaju nekada u Sloveniji. Ne vidim razloga da ne bude opet.

AM  Koliko je u BH izražen problem svetlosnog zagađenja?

 MM    Trenutno to nije veliki problem ako se isključe naravno gradovi koji nigdje na svijetu nisu mjesta za prava posmatranja. Sa tranzicijom i gašenjem većine industrija u BiH, to je svjetla i manje nego nekada. Sada mi pade na um jedna ratna epizoda. U Sarajevu uglavnom nije nikako bilo struje i tih godina se Mliječni put mogao posmatrati kao da ste na planini. To je bio zaista nestvaran prizor da između velikih zgrada i nebodera gledate daleke svjetlosti naše galaksije.

sf

AM  Čitate li SF literaturu? Imate li preporuku za knjigu ili film?

 MM    Cijeli život čitam SF. Ne bih preporučivao ali mom senzibilitetu je najviše prijala saga o pješčanoj planeti (Dina) od F. Herberta. Sada čitam Gibsonovu trilogiju (Neuromanser, …)

Danas

AM  Čime se vi danas bavite? Koliko ima astronoije u vašem profesionalnom radu danas? Pišete li neku novu knjigu iz astronomije?

 MM    Nakon rata počeo sam da radim u Federalnom meteorološkom zavodu obzirom da nije bilo daljeg finansiranja organizacije u kojoj sam bio zaposlen. Tu sam se izborio za formiranje Sektora za astronomiju u kome su pored mene još dvije osobe. Obzirom da ne raspolažemo sa nikakvim instrumentima, to je rad uglavnom za kompjuterom, Internet, obavljanje osnovnih astronomskih proračuna i sl. Ujedno radim kao pomoćnik direktora za međunarodnu saradnju pa dosta putujem. Astronomiju održavam na nekoj vrsti “stand by” aranžmana čekajući neka bolja vremena. Bilo je i nekih inicijativa za nabavku opreme ali ih nisam prihvatao jer su bile na skromnom nivou. Naime, neozbiljno bi mi bilo da se vraćam na totalni amaterski početak koji mogu raditi i bez oficijelne pomoći. Idem na makar skroman ali profesionalan teleskop (40 – 50 cm). Sada je u toku neka inicijativa preko Holandije pa ćemo vidjeti.

U međuvremenu radim na popularizaciji astronomije. 1997. godine mi je izašla knjiga “ASTRONOMIJA – Na pragu trećeg milenija”. Iako grafički skromna ona je veliki napredak u odnosu na prethodna izdanja sa sličnom tematikom. U suštini je to posve nova knjiga. Sada pripremam kolor verziju iste knjige. Tekst se neće mnogo mijenjati, sem nekih novih otkrića ali će crteži i fotografije biti nešto zaista novo. Mnoge stvari su nacrtane u kompjuterskom “air brush-u” od strane izvrsnog ilustratora Ozrena Pavlovića i ima šansi da se prvede i na engleski.

Trenutno završavam i poster Mjeseca koji je takođe originalan rad i vjerovatno će se štampati u Bosni i Australiji istovremeno. Tamo je moj bivši član i kolega, astronom amater Branko Vuksanović. Ima malu firmu za printing i pored ostalog izdaje i vrteće karte južnog neba. Također radim na monografiji “40 godina moderne astronomije u BiH” koju mi povezujemo sa osnivanjem Astronomskog društva u Sarajevu (03.03.1963.). Proslava neće biti vezana za datum već će se kroz nekoliko prigodnih manifestacija odvijati tokom godine.

ILUSTRACIJA IZ KNJIGE

Razgovor vodio
Saša Zorkić

ORIGINAL STRANA JE OVDJE http://www.astronomija.co.yu/razno/astronomi/muminovic/intervju1203.htm

http://www.astronomija.co.yu/razno/astronomi/muminovic/str2.htm

OPSERVATORIJA  ČOLINA   KAPA  STRANA